Τι καινούργιο προστέθηκε στην ιστοσελίδα... | Χάρτης Ιστότοπου
Εκτύπωση Σελίδας Μείωση Γραμματοσειράς Αύξηση Γραμματοσειράς

ВЕРА НАСУПРОТ МЕДИТАЦИЈИ

Ελληνικά-click to enter Русско-кнопку, чтобы войти Српски кликни да уђеш

Беседа протојереја Константина Стратигопулоса на Јеванђеље по Марку (2, 1–12), у оквиру тумачења недељног Јеванђеља, у проповеди изговореној
у недељу 31. марта 2013. године

 

Када би текст овог чувеног одломка из Јеванђеља о томе како је Исус Христос исцелио одузетог, могао да се скрати на једну реченицу, кратку као епиграф, ја бих се усудио (без обзира на то што моје речи не би биле прецизне и савршене, али бих се свеједно усудио) да кажем – вера насупрот медитацији. Нека вас не брине чињеница да то што вам говорим изгледа неразумљиво, појаснићу на начин на који би то и требало да радимо, кроз сам текст – речи и градивни материјал Јеванђеља. Вера насупрот медитацији.

Пре него што отпочнем тумачење Јеванђеља, окарактерисаћу два појма: назваћу веру оваплоћеном чињеницом – идејом која се оваплоћује и постаје животна пракса, а медитацију – идејом која остаје теорија и никада се не оваплоћује.

Како могу да образложим то што сам управо рекао? Помоћу текста који смо малочас ви и ја чули. У тексту постоје две основне линије, ја ћу следити ток текста. Прво, то је опис вере као животне праксе, а друго, то је опис теоријског аспекта медитације.

Почећемо од првог појма, видећемо како речи почињу да се оваплоћују. На почетку се у тексту говори: „Исус видевши...“. Дакле, Христос је видео нешто конкретно, каже се: „Исус видевши веру њихову“. Према нашим представама, вера је оно што је у нама, али у тексту пише: „видевши веру њихову“. Ако је тако написано у Јеванђељу, значи да се вера пројављује, као што сам рекао, вера се оваплоћује у догађајима; права вера се не демонстрира, она се оваплоћује у делима, добија плот и крв. Како се то дешава [како се вера оваплоћује, постаје дело]?

Запамтите три ствари које ћу сада рећи о вери и можда ће нас то мало што ћу рећи навести на прави пут и усмерити да бисмо дали веома јасан и једноставан опис вере, колико је то уопште могуће.

За опис вере у тексту се користе три компоненте: прва је оно што пише у Јеванђељу. Видите, на почетку пише о четворици. Рекао бих да су сви они били изузетни људи: исцељење се не дешава по вери узетог, него по вери оних који су га донели. Пред нама је литургијски догађај: нечија вера (у датом случају вера те четворице коју сам назвао изузетним људима) даје плод. Узрок болести одузетог човека се не помиње и не објашњава, у питању је литургијски догађај. Вера је литургијски догађај; то није лична особина неког појединца који поседује веру и скрива је у себи, не оваплоћујући је у живот. Та четворица улажу напор и велики труд да помогну другоме. Значи, први аспект вере је то да је она догађај литургијски и црквени. Обратите пажњу, запамтите да пројављивања вере никада неће бити права ако нису литургијски догађаји, ако се не дешавају унутар заједнице људи који се труде ради Христа. Према томе, прва чињеница је то да је вера литургијски догађај: ова четворица мењају ствари, а не вера узетог; чини се да је он има, али о њој се у тексту не говори.

Други аспект оваплоћене вере је динамична радња. Они се крећу, врше неку радњу, на то указују речи: „открише кров од куће“, скинули су са ње кров – то је динамична радња. Они се нису зауставили на неким теоријским расуђивањима, обавили су радњу тамо где је то било потребно, у мери у којој се то захтевало, али онолико колико је то било у њиховој моћи. „Открише кров од куће“ – погледајте, њихово кретање се одвија ћутке, они ништа не говоре; управо зато наша Црква ту Јеванђељску повест повезује са Светим Григоријем Паламом и умном молитвом. То јест, они делају без сувишних речи, у потпуном ћутању, и тиме се изражава дубина те молитве и те вере која постаје дело и оваплоћује се без сувишних речи. Дакле, „открише кров од куће“.

Следећа реч која је најдивнија, обратите на њу пажњу, ако је нисте примећивали раније. Тамо се каже „χαλῶσι τὸν κράβαττον“ („оштетише одар“) пре него што су доспели унутра. Оштетише одар... али чујте, зашто су то учинили – та он ће [узетоме] још бити потребан. У томе је њихова вера! Оштетили су одар јер верују да му он више неће бити потребан, још пре него што се десило чудо! Прочитајте текст, речи „χαλῶσι τὸν κράβαττον“ говоре о вери тих људи која је таква да им одар више неће требати. Дакле, вера је динамично делање и истовремено катарза, обратите пажњу, рушење идола који се гнезде у нашем уму. Зар не говоримо: „Како ће болесник без постеље?“ То је паганска идеологија, прилепљујемо се за земаљско и не мислимо о могућем чуду. А за њих чудо постоји још пре него што се десило.

Дакле, динамична радња је градивни материјал вере која представља литургијски догађај; њихова идеја се оваплоћује, жеља добија форму, они улажу напор и истовремено имају смелост; мислимо на јуначку смелост, а не на дрскост. На смелост која поништава оне идеје и оне идоле којима се користимо у свету, тврдећи да без њих не можемо да живимо. То је модел вере, веома једноставно изражен.

У другом делу текста говори се о медитацији. Користим ту реч зато што је у тексту написано: „помишљаху у срцима својим“ (а једно од значења грчке речи „διαλογισμός“ је ‚медитација᾽ или ‚дубоко размишљање᾽). Обратите пажњу: и поред тога што је у тексту написано „Исус видевши веру њихову“ (Христос ју је видео, то је био оваплоћен догађај који се пројавио у три аспекта о којима сам вам претходно говорио), о помислима књижевника говори се другачије: њих је Он „разумео духом Својим“. У тексту је важна свака реч. „Разумео“ – то није исто што и „видео“, то је много дубље знање које Христос поседује у Духу и даје нам да то схватимо како бисмо и ми могли да видимо и распознамо неке ствари у Духу Светоме. Човек просветљен Светим Духом може да види нешто дубље и да препозна чак и оне идеје које се не оваплоћују у речима. У тексту се описују размишљања књижевникā, то су просто идеје које се не оваплоћују; пуке идеје, као у медитацији. На том примеру се може правилно оценити разлика између православне вере и других религија источног типа: вера као животна пракса или као медитативна анализа, идеја која се никада неће оваплотити, за разлику од наше Цркве где се све оваплоћује, где се оваплотио чак и Сам Бог.

Према томе, помоћу само једне речи „разумео“ пред нама се открива историја спознаје трагедије света, коју исправно може да схвати само човек просветљен Духом Светим (и опет ћемо се сетити Григорија Паламе који је о томе говорио). Понављам то зато што је текст повезан са данашњим празником. Вера и медитација су супротстављене: вера представља литургијски, еклисиолошки и христолошки догађај који се оваплоћује у конкретним околностима, поништава идоле и поседује динамично кретање; а остало је идеологија. Помоћу тих критеријума може се оценити сваки догађај у светској историји. Где је реч о животној пракси, а где о идеологији? Може ли да постоји животна пракса без Христа и Цркве? Ако може, ради чега постоји? Ради рекламе? Промовисања својих интереса? Или је то литургијски догађај, признавање и истицање заједнице?

Ако запамтите критеријуме о којима смо управо говорили, моћи ћете исправно да судите о многим стварима, да их оцењујете и контролишете. Чак ако се сусретнете са неким динамичним кретањем, у случају када се то чини просто ради рекламе или демонстрирања, да ли оно у историји игра исту улогу као вера? Не, зато што није христолошки, већ егоистички догађај.

Вера или медитација? Она четворица су заиста били изузетни људи који су то показали без речи. Како је дивно што постоје изузетни људи који делају без речи, у дубокој тишини, у једном дубоком чину, прочишћујућем, делатном и литургијском, без сувишних речи, док свет толико виче и дела ради рекламе. У чину блиском духу паламита и пустињака. Такав је наш живот и тако се пројављује наша вера; управо тако она може да буде супротстављена медитацији: не на речима, већ помоћу конкретних радњи. Православље се изражава и помоћу речи, али те речи постају дела живота, а не медитација заснована на идеолошким анализама, како то бива код неких лажних мудраца овога света. Политичарā, философā – како год их називали.

 


 

(Извор: w w w . f l o g a . g r)

 


 

Εκτύπωση Σελίδας Μείωση Γραμματοσειράς Αύξηση Γραμματοσειράς
Ἐπιστροφή στήν ἀρχή τῆς σελίδας